Ističe se da u velikom broju slučajeva korisnici nisu ni bili svesni da im račun nije zatvoren i da su banci nešto dužni u vezi s tim računom, jer su poslednji kontakt s bankom imali pre više godina, a ona ih nije informisala o dugovanju.
Za dugovanje bi najčešće saznali kada bi podneli zahtev za odobrenje kredita u drugoj banci, i to na osnovu uvida u evidenciju Kreditnog biroa.
NBS je takođe utvrdila da banke u pojedinim situacijama za slučaj kašnjenja ugovaraju i korisnicima naplaćuju posebnu izuzetno visoku zateznu kamatu, na primer 0,5 odsto dnevno na ukupan iznos dospele rate za svaki dan kašnjenja a primenom tako visoke kamatne stope na kašnjenje, dug korisnika je vrtoglavo rastao iz dana u dan.
Kao nepravične, ugovorne odredbe utvrđene su i one kojima se banci daje pravo da u toku otplate kredita, kada korisnik zbog gubitka posla nema redovne prilive na računu kod banke, banka njemu samo iz tog razloga obračunava i naplaćuje veću kamatnu stopu.
Centralna banka je kao nepoštenu utvrdila i poslovnu praksu banke koja korisnicima nije omogućavala da podnesu ni zahtev za odobrenje kredita dok prethodno ne otvore račun u banci uz koji im se izdaje i kartica.
Naveden je i primer banke koja porodilji onemogućava da podnese zahtev za produženje dozvoljenog prekoračenja po računu.
Ovo zato što za vreme porodiljskog odsustva dobija naknadu zarade a kreditne politike banke i aplikacija za podnošenje kreditnih zahteva, predviđaju samo zaradu i penziju kao redovne prilive na osnovu kojih se može podneti zahtev za odobrenje kredita.
NBS je ovakvo postupanje banke ocenila kao diskriminatorno.
Kada je reč o zloupotrebama platnih kartica naveden je primer jednog korisnika kome su za noć sa tekućeg računa izvršene neodobrene transakcije od 48.000 dinara.
Korisnik je naveo da je istog trenutka kada je video skidanja sa računa, pozvao banku i blokirao račun, da je novac sa njegovog računa skinut putem Fejsbuka, kao i da ni na jednoj društvenoj mreži nije unosio svoj PIN.
Banka je navela da su ispunjeni uslovi za primenu zakonske odredbe kojom je propisano da korisnik snosi trošak do 3.000 dinara od iznosa transakcije, a da, kako nijedna pojedinačna transakcija nije bila veća od ovog iznosa, čitav trošak pada na korisnika.
NBS je najpre zauzela stav da banka ne može ugovorom preneti na korisnika potpunu odgovornost za izvršenje transakcije na internetu kod trgovaca koji ne podržavaju mehanizam 3D Secure Code.
Kao obrazlozenje stava je navedeno da je to samo jedan od dodatnih mehanizama zaštite koji omogućava kartična šema a čije odsustvo, samo po sebi, ne znači da plaćanje nije bezbedno i zato što veliki broj prodavaca nema ovaj dodatni mehanizam zaštite.
