EBRD odobrava Srbiji oko 700 milona evra

Od ukupnog iznosa od tri milijarde evra, Zapadnom Balkanu namenjeno je zajedno sa kapitalnim ulaganjima od 1,3 do 1,5 milijardi, a Srbiji između 700 i 750 miliona evra.

Od iznosa namenjenog našoj zemlji, oko 40 odsto novca će biti usmereno kao podrška preduzećima zbog situacije sa pandemijom.

Za domaća preduzeća opredeljeno je oko 400 miliona evra a za kredite mogu da apliciraju pored mikro, malih i srednjih firmi i velike kompanije, kao i državna preduzeća kojima se za sada na raspolaganje stavlja oko 150 miliona evra.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je 13. marta da namerava da u cilju prevazilaženja poteškoća zbog pandemije korona virusa kroz "Paket solidarnosti" izdvoji milijardu evra za pomoć kompanijama koje posluju u operativnim regionima EBRD.

"Pre mesec dana smo odobrili takozvani 'Paket solidarnosti'. To je bio početak. Sada ćemo ići na naš Upravni odbor da to tri puta povećamo", kaže Hargitai.

Kroz ubrzane procedure, odobravaće se krediti za obrtna sredstva za mala i srednja preduzeća ali isto tako i za velike firme, za finansiranje trgovine, odnosno izvoza i uvoza...

Prema poslednjim podacima, ni jedan veliki klijent nije tražio "servisiranje" duga prema komercijalnim bankama jer za sada, kaže Hargitai, mogu da izdrže ovaj period.

Obzirom da u mnogim državama, građani imaju otežan pristup šalterima, iako imaju novac da tekuće račune izmire, nivo uplata na račune javnih preduzeća se umanjio.

Zato, iako to nije praksa banke, Hargitai navodi da se ta banka odlučila da omogući i državnim preduzećima da dođu do novca ukoliko ima zatreba.

Iznos koji će EBRD odobriti nešto je veći nego prošlogodišnji ali će barem jedna trećina ići kao odgovor na krizu nastalu usled pandemije.

U godinama za nama EBRD je izdvajao oko 150 miliona u Srbiji za kreditnu podršku i dodatno oko 100 miliona evra za finansiranje uvoza i izvoza.

"Ove godine očekujemo da će biti 300 do 350 miliona evra. Očekujem da ćemo potpisati prve ugovore prve nedelje maja ove godine".

Velike kompanije aplicirale su do sada za oko 50 miliona evra za obrtna sredstva.

"Razgovara se i o tome da li trebaju sredstva za javna preduzeća a paket bi bio između 100 i 200 miliona evra za takve svrhe", objašnjava Hargitai.

Podseća da je prošle nedelje EBRD pokrenuo projekat savetodavnih usluga za gradove u Srbiji jer se bliži revizija godišnjih budžeta, a kako bi gradovi i opštine mogli da preusmere novac u borbu protiv korone.

"Imamo već konsultante koji bi mogli raditi, na primer, sa šest gradova u Srbiji da im pomognu".

Hargitai objašnjava da su gotovo svi investitori kojima je EBRD obezbedio podršku za ulaganje u Srbiji nastavili sa realizacijom investicija u ovoj godini, osim jedne investicije stranog ulagača koji će nastaviti kada se aktuelna kriza umiri.

Pregovara se, kaže, i finansiranje sektora za upravljanje čvrstim otpadom pa EBRD nudi državi da prva tanša kredita bude usmerena na lokalna komunalna preduzeća.

Na pitanje Tanjuga, kakve su nove prognoze po pitanju funkcionisanja privrede u Evropi i na Zapadnom Balkanu, Hargitai kaže da će 13. maja EBRD objaviti analizu za region i zemlje u kojima ta banka posluje.

Sve države sveta bore se sa krizom i to je, kako je navela, prirodna uloga svake država da "uzme kormilo i da pokušava da se bori sa ovom krizom, da ublaži uticaj Covid 19 na ekonomiju".

Cilj je održati poslovanje i radna mesta, a Hargitai primećuje da kada je reč o daljim prognozama, "svi gledaju u kristalne kugle", te egzaktan i tačan odgovor kakva će biti situacija sa pojedinačnim ekonomijama nakon krize, nije moguće trenutno dati.

U državama Evropske unije i na Zapadnom Balkanu prognoze EBRD-a su bile pad BDP-a od minus 3 do minus 5 ali to sve zavisi, napominje, kako će biti sprovedene ekonomske mere koje je preduzela EU za vlastite zemlje, a Srbija za svoju privredu i građane.

"Ako sam bila pesimista pre dve sedmice i pričali smo o minus 5 posto BDP rasta, sad je moguće da pričamo o minus 3, zato što će se od ovog ponedeljka primenjivati sve mere koje je vlada usvojila", navodi Hargitai.

Direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan kaže da su mere koje je Srbija usvojila važne kako bi mikro, mala i srednja preduzeća, koja su najosetljivija, imala mogućnost da prežive.

Podsetila je i na mere koje je donela Narodna banka Srbije kako bi se podržao ceo privredni sektor u zemlji.

Kaže da u ovom momentu nije moguće tačno reći kakva će situacija biti na kraju krize i koliko će biti nenaplativih, "loših kredita", odnosno NPL-ova.

"Šta će biti na kraju krize, i koliko loših kredita - NPL, to će se videti na kraju, zato treba pomoći i bankama da se bore sa posledicama sadašnje krize", rekla je Hargitai i navela da EBRD može zajedno sa Vladom Srbije da radi na odobravanju sredstava kroz garantnu šemu.