Brodnjak: U posed Komercijalne verovatno ulazimo u trećem ili četvrtom kvartalu

Razgovori o kupovini Komercijalne banke bili su veoma zahtevni i kompleksni, ali pošteni, istakao je u intervjuu za „Blic“ Blaž Brodnjak, prvi čovek Nove ljubljanske banke (NLB).

„Ekipi Ministarstva finansija moramo zahvaliti na transparentnom i veoma profesionalnom postupku prodaje. Bilo nam je omogućeno da obavimo potrebnu analizu banke, dok su razgovori bili veoma zahtevni i kompleksni, ali pošteni“, rekao je Brodnjak.

U Sloveniji su nedavno promenile vlasnike i dobile nove partnere tri najveće banke na tržištu i sasvim smo svesni šta ovakav proces znači, tako da apsolutno razumemo pregovaračke pozicije i stavove prodavaca, kaže Brodnjak.

„Verujem da smo došli do dogovora koji je dobar za Republiku Srbiju, NLB i naročito za Komercijalnu banku“, ocenio je predsednik Izvršnog odbora NLB.

Na konstataciju lista da su za Komercijalnu banku platili 387 miliona evra dok se u javnosti pominjalo da su u ranijoj fazi, u neobavezujućem delu, nudili 450 miliona evra, Brodnjak kaže da je jedno cena za 100 odsto kapitala, a drugo za 83,23 odsto, koliko su oni kupili.

„Cena koju smo platili je ‘tu negde’ u odnosu na našu neobavezujuću ponudu. Ali, smatram da je cena iz kupoprodajnog ugovora poštena i prava za obe strane, i za NLB i za Srbiju“, rekao je Brodnjak.

U formiranju cene, rukovodili su se kako objašnjava, standardnim pristupima i metodologijama kod procenjivanja vrednosti jedne poslovne banke.

„Upotrebili smo, naravno, i naše veoma dobro poznavanje specifičnih prilika i izazova samog tržišta, pošto mi ovde već poslujemo“.

Brodnjak podseća za Blic na rezultate NLB banke na srpskom tržištu i navodi razloge za zašto je toj banci važno naše tržište ukazujući da je Srbija najveće tržište u regionu, gde je proteklih godina realizovano niz reformi.

„Projekti kao što je ‘Digitalna Srbija’ su apsolutno unikatni u ovom delu Evrope u smislu suštine i nivoa ambicije kako strateški pozicionirati jednu zemlju. Nije slučajno da je u 2018. Srbija privukla najviše neposrednih stranih investicija po stanovniku na svetu. Vlada i Narodna banka su uspeli stabilizovati inflaciju i valutu, a rast privrede je među najvišima u Evropi“, rekao je Brodnjak.

Uz još uvek relativno nizak udeo kredita stanovništvu u BDP, kao i drugih finansijskih usluga, potencijal za rast finansijskog sektora je veliki, navodi on.

„Pored relativno niskog obima kreditiranja, premija osiguranja po stanovniku iznosi recimo još uvek ispod 100 evra godišnje, dok ona u Sloveniji već nekoliko godina prelazi 1.000 evra“, navodi Brodnjak.

Kada je reč o planovima koji se tiču broja zaposlenih u Komercijalnoj banci, kaže da je o tome u ovom trenutku prerano govoriti, jer, kako je rekao, stvari nisu jednostavne te da digitalizacija na nov način definiše čitavu finansijsku industriju a da se standardne transakcijske usluge sele na mobilne aplikacije…

To znači, kaže, da će manji broj ljudi raditi u klasičnim poslovnicama na rutinskim transakcijama, te da će ih samim tim biti manje, ali da to otvara potrebu i mogućnosti za rad u kontakt centrima, u razvoju platformi i kanala…

„Potrebno je razmišljati otvorenog uma biti spreman na promene, raditi na ličnom razvoju i pitati se šta možemo lično da uradimo da bismo bili deo ne samo dugoročno održive, nego uspešne priče. Za ljude sa takvim pristupom će u svakoj firmi uvek biti mesta“, rekao je Brodnjak.

Navodi da će NLB ulagati u upravljanje podacima, pre svega mobilne kanale, kvalitetan kontakt centar, dostupan preko svih kanala itd.

„Kao univerzalna finansijska grupacija, naravno nećemo zanemariti korporativne klijente, kojima ćemo ponuditi regionalno platformu za finansiranje trgovine, faktoring, lizing i druge usluge“.

Dodaje da raspolažu kapitalom i likvidnošću čitave grupacije i da s toga mogu učestvovati i u većim projektima u Srbiji.

Srednjeročno razmišljaju, kaže, još o ulasku na albansko tržište, a nadaju se i političkom dogovoru između dve zemlje, koji bi nam omogućio poslovanje i u Hrvatskoj.

„Posledično smo veliki promoter ideje povezivanja svih ovih tržišta u slobodnu ekonomsku zonu i sa odobravanjem i divljenjem pratimo napore Srbije po tom pitanju“, rekao je Brodnjak.