GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Brodnjak: Beograd postaje drugo sedište NLB Grupe

Brodnjak: Beograd postaje drugo sedište NLB Grupe
NLB
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 20.03.2021 / 19:02
Autor: SEEbiz / Tanjug
LJUBLJANA - NLB Grupa u Beogradu gradi centar kompetencija za razvoj zajedničkih platformi za banke u regionu, a pošto su one srce budućeg poslovnog modela banaka kao tehnoloških firmi, to znači, da Beograd postaje drugo sedište NLB Grupe, kaže u razgovoru za Tanjug Blaž Brodnjak, predsednik uprave NLB koja je krajem prošle godine kupila Komercijalnu banku.

Time se, kaže on, otvaraju dobra radna mesta, ne samo za ljude iz sveta finansija, nego i za IT entuzijaste.

A na pitanje da li će zbog samog preuzimanja, ali i digitalizacije biti otpuštanja zaposlenih u Komercijalnoj banci, Brodnjak navodi da je NLB banka pre deset godina imala 4.200 zaposlenih, a da će u narednih nekoliko godina, kako kaže, pretežno sa blagim odlascima imati 2.100, dakle duplo manje.

Objašnjava da je to posledica unapređenja tehnologija i ponašanja klijenata, koji sve manje idu u poslovnice banaka, pa je i bankarskih poslova manje, a s druge strane se potreba za osobljem sa IT profilima veštim u upravljanju podacima, znatno povećava.

"I za Komercijalnu banku u pripremi je plan racionalizacije organizacije i broja zaposlenih, u okviru koga ćemo, kao odgovoran poslodavac, izuzetno veliku pažnju posvetiti odnosu prema zaposlenima. Tačne brojke koliko će nas biti u banci za pet godina sada ne mogu dati, jer još radimo analize, ali sve će biti pošteno i transparentno", ističe sagovornik Tanjuga.

Dodaje da očekuje da će NLB Komercijalna banka biti magnet za kvalitetna radna mesta preko spomenutog centra kompetencija za razvoj strateških platformi za članice Grupe.

Brodnjak navodi da je ambicija grupe na čijem je čelu da postane vodeća bankarska institucija na srpskom tržištu a to je, objašnjava, moguće samo ako se ponude cenovno i iskustveno konkurentna rešenja.

"Buduća NLB Komercijalna banka će biti distributer univerzalnih finansijskih usluga, pored klasičnih bankarskih i osiguranja, kao i upravljanja imovinom. Trudićemo sa da nudimo relevantna rešenja u pravo vreme i na pravom mestu za privredu, poljoprivredu i građane", ističe on.

Veruje da u ostvarenju tih planova ima dosta mogućnosti i za partnerstvo sa javnim sektorom.

"Zanimaju nas pre svega projekti poboljšanja energetske efikasnosti i proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Vidimo i veliku potrebu za dogradnjom produktivne infrastrukture, auto-puteva i železnice, dobro povezanim sa industrijskim zonama sa pristupom održivim izvorima energije".

Za dobro poslovanje važna je i ekonomska situacija u zemlji, a nju u Srbiji kao i u svetu poslednjih godinu dana uveliko kroji pandemija i način na koji se države nose sa njom.

Tim povodom Brodnjak kaže da se lično divi načinu na koji je Srbija upravljala epidemijom.

"Program vakcinisanja jedan je od najefikasnijih, a pad Bruto domaćeg proizvoda jedan od najnižih na svetu. Ekonomski pragmatizam sa otvorenim odnosima sa ključnim svetskim igračima se pokazao kao najprimereniji pristup", navodi on.

Dodaje da neizvesnosti oko epidemije još ima, ali da je nezavisno od toga, Srbija poslednjih godina svojom otvorenošću i veoma ambicioznim razvojnim programom uspela da privuče mnoge ugledne investitore iz celog sveta, a u pojedinim godinama čak da dobije najveći iznos stranih investicija po stanovniku na svetu.

Kada je reč o štednji u uslovima pandemije korona virusa, Blaž Brodnjak ocenjuje da je tačno da u ovoj, kao i u svakoj drugoj krizi, ljudi štede više nego inače.

Ovo zato što sa većom nesigurnošću ide i veća opreznost.

Osim toga ljudi se zbog epidemije manje druže, a uslužne delatnosti nisu i ne rade punim kapacitetom i radnim vremenom, pa se i manje troši.

"Mere vlada za zaštitu radnih mesta su dodale likvidnost u sistem i taj novac je uglavnom ostao na računima banaka. Nakon vakcinisanja i vraćanja u normalan život ipak očekujem da će ljudi taj povratak slaviti kao veliku pobedu", kaže sagovornik Tanjuga.

Ukazuje da će ta, neka vrsta "postratnog sindroma" u ponašanju podići ugostiteljstvo i hotelijerstvo i da ćemo svi veoma emotivno ponovo posećivati i doživljavati kulturne, sportske i poslovne događaje uživo.

"Jedva čekam pravi rasprodati koncert Zorana Predina u Beogradu, Bajage u Ljubljani, beogradski fudbalski derbi na punom stadionu ili košarkaški u dvorani", ističe Brodnjak.

A to znači, da će ipak značajan deo štednje naći put ka potrošnji i time snažno podržati rast čitave ekonomije.

Tagovi: Blaž Brodnjak, Nova ljubljanska banka, NLB Grupa, Komercijalna banka
PROČITAJ I OVO
Štednja građana u Crnoj Gori 1,8 milijardi eura
ŠTEDNJA
Štednja građana u Crnoj Gori 1,8 milijardi eura
PODGORICA - Štednja građana u Crnoj Gori povećana je za 70,4 miliona eura i na kraju marta je iznosila 1,8 milijardi eura, saopšteno je iz Centralne banke (CBCG).
Addiko bank ostvarila dobit u prvom kvartalu 2021.
U PLUSU
Addiko bank ostvarila dobit u prvom kvartalu 2021.
BEČ - Addiko bank AG ostvarila je dobit od 5,0 milijuna eura nakon oporezivanja u prvom kvartalu 2021. godine, nakon minusa od 8,4 milijuna eura u istom kvartalu prethodne godine.
Snažan skok dobiti NLB-a u prvom kvartalu
UZLET
Snažan skok dobiti NLB-a u prvom kvartalu
LJUBLJANA - U prva tri mjeseca ove godine NLB je ostvarila neto dobit od 64,6 milijuna eura, što je 3,5 puta više u odnosu na prvo tromjesečje prošle godine.
Malezija tuži Deutsche Bank, JP Morgan i Coutts za krađu milijardi iz državnog fonda
TUŽBA
Malezija tuži Deutsche Bank, JP Morgan i Coutts za krađu milijardi iz državnog fonda
KUALA LUMPUR - Ugašeni malezijski stabilizacijski fond 1MDB podnio je tužbu protiv Deutsche Banka, J.P. Morgana i Couttsa, tražeći povrat nekoliko milijardi dolara ukradenih u korupcionaškom skandalu, priopćilo je malezijsko ministarstvo financija.
Koliko su hrvatske banke spremne za zelenu tranziciju?
SPREMNOST
Koliko su hrvatske banke spremne za zelenu tranziciju?
ZAGREB - Promjena klime je i na najvišoj političkoj razini prepoznata kao jedan o ključnih problema današnjice. Zašto onda banke u Hrvatskoj i dalje zanemaruju potrebu transformacije poslovanja prema ekološki održivoj ekonomiji?
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE