Radnici Fiata se izborili za bolje uslove

Međutim, iako je poznato da otpremnine mora da plati kompanija Stelantis, nije poznato da li će ona platiti i razliku za otpremnine ponuđene na početku i ovih poslednjih dogovorenih od 790 evra po godini radnog staža, izjavio je Mihailo Gajić iz Libeka. A advokat i kolumnista Vlatko Sekulović kaže da ima utisak da su radnici Fiata "dosta dobro pregovarali".

„Delimično jesmo zadovoljni dogovorima, a delimično i nismo. Nismo jer veliki broj radnika napušta kompaniju, nismo više radnici Fiata, odnosno nove kompanije Stelantis. S druge strane, uspeli smo da se izborimo za neke bolje uslove pod kojima ćemo otići iz kompanije i za nove poslove koje bi na insistiranje države, radnici trebalo da dobiju nakon što uzmu otpremnine, u nekim od vojnih fabrika u sistemu Republike Srbije“, izjavio je Igor Anđić iz Sindikata „Nezavisnost“ i jedan od lidera protesta u Fiatu, piše N1 televizija..

Kako je objasnio, svaki radnik koji ode iz fabrike dobiće 790 evra po godini staža za Fiatove radnike, plus 500 evra po godini za one koji su Zastavini radnici.

"Te otpremnine koliko smo upoznati, trebalo bi da obezbedi Stellantis", dodao je.

Kaže i da je Stellantis danas promenio ponudu za odlazak radnika u inostranstvo.

"Stellantis je ponudio na početku jedne uslove, da bi danas popravila uslove koliko-toliko, ali mislim da to neće dovesti do većeg odziva radnika. Taj period od dve godine (rada u inostranstvu) je i dalje ostao na snazi, samo je promenjeno - umesto neprekidno dve godine, odlaziće se po sistemu tri meseca u Slovačku, jedan u Srbiji, ali im se garantuje posao posle dve godine kada se vrate u Srbiju", pojasnio je Anđić.

Advokat i kolumnista Vlatko Sekulović kaže da ima utisak da su radnici Fijata "dosta dobro pregovarali".

Sekulović podseća na to kakva je sutuacija u auto-industriji bila 90-tih godina 20. veka.

Predstavnici radnika Fijata nakon sastanka sa predsednikom Srbije Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs
"Ljudi treba u takvim situacijama da razmisljaju, 1992. godine smo imali auto-industriju koja je potpuno propala. Da tada nismo prekinuli saradnju s Fijatim, pitanje je šta bi danas Zastava bila i ne bismo se našli u situaciji u kojoj smo se našli 2003. godine, kada je Kragujevac bio poznat kao 'dolina gladi'. Niti je radila Zastava automobili, niti Zastava kamioni, ni prehrambena industrija. To je bio sklop potpunog očaja", priča.

Da tada nismo odlučili da prekinemo saradnju s Fijatom, kaže, ko zna gde bismo bili.

"I to je jedan nauk i za današnje vreme. Možemo razmišljati - ne slažemo se s tim, oteraćemo Fijt, i šta onda? Nada da će se neko drugi proizvođač pojaviti, nije realna stvar", mišljenja je Sekulović.

Mihailo Gajić iz Libeka, na pitanje na čiju stranu se stavila država u ovom slučaju, kaže - na svoju.