SEEbiz.eu

Crnogorski zvaničnici sa zadovoljstvom ističu da ovako povoljne kredite kineska vlada odobrava samo zemljama koje označava povlašćenima. Jer, kredit od oko 55 miliona dolara je dobijen uz tri posto fiksne kamate na 15 godina otplate, uz grejs period od pet godina.

Gradnja dva broda srednje nosivosti biće završena za dvije godine. Očekuje se da će i kotorska firma „Bastion shipping“ uskoro kupiti dva broda, što znači da će se do kraja naredne godine na četiri broda vijoriti crnogorska zastava.

„Nakon pune dvije decenije to vraća nadu u revitalizaciju pomorske privrede“, rekao je Andrija Lompar, ministar saobraćaja, telekomunikacija i pomorstva u crnogorskoj vladi.

Isti je stav kapetana duge plovidbe u penziji Luke Đakonovića, koji je jedan od dugogodišnjih rukovodilaca nekada moćne pomorske kompanije „Prekookeanska plovidba“ iz Bara. On je za Deutsche Welle kazao da je veoma značajan trenutak kada se ulazi u taj veliki projekat.

„To se dešava upravo sada kada je recesija u svijetu i kada su cijene brodova najmanje. Ja se nadam da će se sve to promijeniti. Postoje velike mogućnosti u Crnoj Gori, jer je ova zemlja uz turizam okrenuta pomorstvu“.

Kapetan Đakonović posebno ukazuje na izvanredan kadrovski potencijal koji Crna Gora poseduje u pomorstvu.

„To je kadar koji plovi na najvećim kompanijama sveta: kapetani, upravitelji strojeva, inspektori. Plate su sada na brodovima dosta velike. Zapovednici i upravitelji imaju, u proseku, od pet do šest hiljada evra mesečno“.

Novinar Radomir Petrić kaže za Deutsche Welle da su pomorci najbolji crnogorski izvozni proizvod.

„I to kroz tzv. nevidljivi izvoz. Jer, mi nemamo velikih brodova koji plove pod našom zastavom. Sve ono što se nalazi na flotnoj listi preduzeća ’Nimont’ iz Bara je prvenstveno manje tonaže.

Naime, 4,5 do pet hiljada pomoraca, koliko po nekim procenama plovi na inostranim brodovima, sa inostranim kompanijama, donese godišnje u Crnu Goru najmanje od 50 do 60 miliona evra“.

Inače, do 1990. godine pomorska industrija je Crnoj Gori donosila trećinu deviznog priliva. Dvije kompanije, „Prekookeanska plovidba“ iz Bara i „Jugooceanija“ iz Kotora, koje praktično danas više ne postoje, imale su tada 45 velikih brodova.