SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
NEČUVENO
 
Slučaj Jelene Trivan: Direktor Glasnika mora biti preletač
Autor/izvor: Milica Mančić
Datum objave: 28.01.2015. - 12:17:00
Zadnja izmjena: 28.01.2015. - 13:58:01
KOLUMNA - Kako je Aleksandru Vučiću palo na pamet da za vršiteljku dužnosti direktora Službenog glasnika imenuje Jelenu Trivan za mene je misterija.

Očekivano je bilo da će dosadašnji direktor Radoš Ljušić biti smenjen. Vučić, opsednut sopstvenim imidžom, od početka se više brinuo o PR-u, odnosima s javnošću, nego o uspešnom vođenju Vlade, pa nije čudno što su mu zasmetali Ljušićevi kontroverzni, zapravo neodbranjivi potezi na mestu prvog čoveka državne štamparije i vodećeg izdavača u zemlji.

Ljušićeva neslavna karijera

Jasno je da ne može Glasnik voditi čovek koji se u XXI veku nameračio da knjige pretvara u staru hartiju, koji je odlučio da su ovom nekada uglednom javnom preduzeću nepotrebna i nezanimljiva dela Borislava Pekića, Šopenhauera, Prusta i drugih klasika, te kapitalni rečnici i monografije.

Ljušićevi potezi izazvali su salvu kritika književne i intelektualne elite: odjeknula je ta odluka o uništavanju dragocenih knjiga kao bomba u svim iole slobodnijim medijima. A zašto je uopšte Ljušić, kontroverzni istoričar s javno deklarisanim nacionalističkim stavom, imenovan za direktora Glasnika? Valjda zato što je prethodno uništio Zavod za udžbenike.

Slavna je afera u kojoj je Ljušić prekršio zakon kada je kao direktor Zavoda za udžbenike sâm sebi isplaćivao basnoslovne honorare o kojima su drugi autori, poput istoričara Dušana Batakovića, mogli samo da sanjaju, a pritom kršeći Zakon o udžbenicima i nastavnim sredstvima. Za njegovog vakta, Zavod je izgubio veliki deo tržišta udžbenika za osnovne škole – prodaja udžbenika od prvog do četvrtog razreda gotovo se prepolovila.

Sve je to Ljušić radio kao član Koštunicinog DSS-a, čija se vladavina neslavno završila izbornom pobedom Demokratske stranke. Onda se ponovo dogodila promena vlasti koja je, gle čuda, koincidirala s promenom kod Ljušića. Pridružuje se SNS-u s željom da, kako je zvanično saopšteno, „na ozbiljan i odgovoran način doprinese promenama u Srbiji, borbi protiv korupcije i kriminala“. Da, Radoš Ljušić.

Nije „afera stara hartija“ jedini Ljušićev krimen otkad je za „preletanje“ u SNS-ovo jato nagrađen položajem direktora Glasnika. Drugi skandal za koji je odgovoran jednako je poražavajuć za srpsku kulturu i pismenost: tokom njegovog mandata, iz Službenog glasnika ukradeni su testovi za malu maturu, zbog čega je celoj jednoj generaciji poništen maturski ispit. Deca su se mučila i učila, roditelji plaćali i privatne časove, da bi zbog kriminala u Glasniku ceo njihov trud pao u vodu. Puj – pike – ne važi.

Otkud Trivanka?

Dakle, Vučić je, zarad svog što boljeg imidža, morao da smeni Ljušića. Ali, imenovanje nove vršiteljke dužnosti direktorke Glasnika zapanjilo je srpske intelektualne krugove. Jelena Trivan jeste studirala na Filološkom fakultetu, ali se književnošću bavila isključivo kao profesorka srpskog jezika u školi. Njena karijera partijskog aparatčika ničim je ne preporučuje za direktorku vodeće izdavačke kuće u Srbiji.

Ako se imenovanje Ljušića može objasniti pokroviteljstvom njegovih radikalno desnih političkih istomišljenika, imenovanje Trivanove ne može se objasniti ničim, jer nije jasno ko su politički istomišljenici Jelene Trivan. Može se upitati i da li Jelena Trivan uopšte ima političko mišljenje, kada je iz Demokratske stranke prešla u SNS. Možda je ključ u jednom kvalitetu koji su javno iskazali i Ljušić i Trivanova: oboje su se, s aktuelnim političkim trendom u Srbiji, okrenuli kako vetar duva.