SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
 
BIZARNO
 
Samo u Srbiji: Kilogram hleba kao kilogram mesa
Autor/izvor: SEEbiz / Tanjug
Datum objave: 29.05.2019. - 15:20:06
BEOGRAD - Cena hleba u Srbiji, poslednjih nekoliko meseci, porasla je od 10 do 20 odsto. Bela vekna, koja je u Srbiji i dalje najtraženija, uglavnom je skuplja za nekoliko dinara.

Najveće iznenađenje za potrošače su takozvane specijalne vrste hlebova napravljene od mešavine različitog brašna. Iako se uglavnom prodaju u pakovanju od 300 do 500 grama, kada se preračuna po kilogramu, cena ovog hleba pojedinih proizvođača (od 350 do 500 dinara) dostiže cenu svinjskog mesa.

Šta je dovelo do ovakve neuobičajene pojave na domaćem tržištu?

– Uzrok poskupljenja osnovne vrste hleba od belog brašna, takozvanog „sava", može biti aktuelna cena pšenice. U julu prošle godine bila je 17,5 dinara po kilogramu a sada je i to već dugo 23 dinara. Takođe i ponuda pšenice je mala a kvalitet problematičan – kaže za „Politiku" Zdravko Šajatović, predsednik „Žitounije" i dodaje da je normalno da se takva situacija na tržištu žitarica odražava i na cenu brašna koja je (u poslednjih desetak meseci) povećana oko 30 odsto, za brašno „Tip-500". Objašnjava da brašno prati cenu pšenice ali da ono ima relativno mali udeo, svega trećinu u ceni hleba.

– To bi značilo da je prihvatljivo da vekna poskupi pet do šest odsto. Kod specijalnih vrsta hlebova postoji suverenitet potrošača. Imamo one koji mogu ili ne mogu da plate hleb napravljen od mešavine brašna, produžene svežine i uz to isečen, spakovan u celofan. Svakako monopol u ovom sektoru ne postoji jer imamo oko 3.000 pekara pa će tržište regulisati cenu – ističe naš sagovornik i naglašava da ne veruje da je proizvođačka cena vekne veća od 30 dinara, kod većine proizvođača, što znači da bi preostalo mogla da bude trgovinska marža.

Podsećamo, prve naznake o poskupljenju hleba krenule su u februaru ove godine kada je država, posle devet godina, ukinula Uredbu o takozvanom socijalnom hlebu. Maloprodajna cena belog hleba sve to vreme bila je ograničena na 46 dinara što je dovelo do stagnacije cena. Zbog velike konkurencije mnoge pekare u Srbiji prodavale su veknu i znatno jeftinije od toga, što je ugrožavalo celokupan sektor. Trgovinske marže su, takođe, uredbom bile propisane na 8,2 odsto (za beli hleb) ali ni ova granica više nije na snazi. Sa trgovinskim sistemima uglavnom rade veće industrije hleba, koje mahom proizvode specijalne vrste hlebova. Da li ukidanje ove uredbe i rast marži može biti uzrok poskupljenja ovih proizvoda?

Zoran Pralica, iz Unije pekara, smatra da ukidanje uredbe nema nikakve veze sa cenom specijalnih vrsta hlebova jer je ona i ranije bila slobodna. Kako objašnjava, u međuvremenu je uveden pravilnik po kome za te vrste vekni ne mogu da se koriste smeše koje u osnovi najvećim delom imaju pšenično brašno.

– To brašno, koje sada treba da bude dominantno, poput raži, heljde, spelte, ječma... jeste skuplje. I sam proces proizvodnje je skuplji a došlo je i do rasta cena drugih inputa poput energenata – objašnjava moguće razloge poskupljenja Zoran Pralica iz Unije pekara.

Na pitanje da li je bilo rasta trgovačkih marži on kaže da u većim industrijama najčešće nerado govore o ovoj temi jer je smatraju poslovnom tajnom.

– Ono što mogu da kažem jeste da su previsoke trgovinske marže bile glavni povod kada smo 2009. godine inicirali uvođenje uredbe o hlebu. Tada je proizvođač zarađivao dinar do dva po vekni a trgovci od 14 do 17 dinara. Da bi cena hleba bila niža tada smo morali da sputamo trgovce – kaže Pralica.