Rekonstrukcija Aerodroma Nikola Tesla, privredna zona, nova radna mesta

List navodi da je taj poduhvat, između ostalog, najavila francuska kompanija Vinci, kada je pre dve godine dobila najveću srpsku vazdušnu luku u koncesiju na 25 godina, a planski dokument koji će omogućiti ulaganje u taj strateški kompleks u Surčinu, na javnom je uvidu do 10. februara.

Osim rekonstrukcije i dogradnje, nacrtom plana detaljne regulacije „Nikole Tesle", koji obuhvata 1.870 hektara, predviđena je velika transformacija pre svega zemljišta uz autoput.

Buduća privredno-komercijalna zona prostiraće se na 250 hektara južno od autoputa Beograd -Zagreb, a predvođena je i izgradnja putne i železničke veze grada i aerodroma.

Podizanje druge poletno-sletne staze, novog putničkog terminala i pratećih tehničkih i servisnih sadržaja predviđeno je tek posle 2043. godine, kada „Vansijevo" upravljanje aerodromom prestaje.

Gradski urbanista Marko Stojčić objašnjava da do 2043. gidine koncesionar i vlada Srbije očekuju 15 miliona putnika godišnje, što je trostruko više nego danas i ta brojka govori o potrebi da se gradi druga pista i novi komplekls aerodroma.
On kaže da će koncesionar, kako bude rastao broj putnika u naredne dve decenije, dograđivati objekte za terminal i infrastrukturu.

„Zbog proširenja aerodroma i novih privredno-komercijalnih zona otvara se oko 10.000 novih radnih mesta, a povećanje broja putnika direktno će se odraziti na turizam u Beogradu. Cilj nam je druga pista, što će biti znak da smo postali ozbiljan ne samo turistička, nego i ekonomska destinacija", istakao je Stojčić.

On je izrazio uverenje da će plan, koji je izradio Urbanistički zavod Beograda, biti usvojen do kraja marta.
Nacrt plana detaljne regulacije Nikole Tesle obuhvata i kulturna dobra – Muzej vazduhoplovstva, Jevrejsko groblje na ledinama i arheološki lokalitet Vrbas – praistorija u Surčinu.

Groblje na Ledinama, na mestu koje se naziva Trostruki surduk, jedno je od prvih stratišta Jevreja na području okupiranog Beograda u Drugom svetskom ratu.
Tu su Nemci krajem 1941. godine streljali i zakopali grupu od 240 Jevreja i manji broj Roma.
Mesto zločina obeleženo je spomen-pločom koju je posavilo Udruženje boračkih organizacija Novog Beograda 20. oktobra 1946. godine.