SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
OKRUGLI STOL
 
Kako je JNA uništila i sebe i Jugoslaviju
Autor/izvor: SEEbiz / RSE
Datum objave: 02.11.2012. - 11:21:20
BEOGRAD - Dvadeset godina posle krvavog raspada Jugoslavije u srpskoj javnosti još nije dovoljno istražena i poznata uloga Jugoslovenske narodne armije u ratnom razaranju nekadašnje države.

Ipak, danas je definitivno jasno da je eventualnom drugačijom politikom mogla doprineti drugačijem razrešenju krize u bivšoj SFRJ. Međutim, njena gruba zloupotreba doprinela je da za nepunu godinu od 1991. do 1992. ubrza izbijanje rata i od zaštitnika Jugoslavije, preko paravojne formacije, pređe put do bivše vojske - zaključak je četvoročasovnog okruglog stola u Centru za kulturnu dekontaminaciju održanom u četvrtak na kome su govorili mnogi svedoci zbivanja s kraja osamdesetih i u devedesetim godinama na prostoru bivše SFRJ.

Nekada jedna od značajnijih evropskih i svetskih vojnih sila, koja se finansirala o trošku celog jugoslovenskog društva, ispisala je tragične stranice raspada zajedničke države. Uprkos svojoj obavezi da garantuje mirno razrešenje krize, stavljanjem pod kontrolu državnog vrha, koji istupanjem Hrvatske i Slovenije to više nije ni bio, izigrala je obećanje da će sprečiti rat unutar zemlje. Situaciju međutim takvom ne vidi Borisav Jović, bivši predsednik Predsedništva SFRJ i bliski saradnik Slobodana Miloševićeva iz vremena raspada Jugoslavije. Jović krivce vidi sa druge strane.

​​"Direktno angažovanje vojske počelo je tek 9. januara na osnovu odluke Predsedništva SFRJ da stane između srpskih i hrvatskih paravojnih jedinica da bi smanjila ratovanje. Pošto je došlo do sukoba vojske I hrvatskih jedinica taj zamajac se nije mogao zaustaviti do kraja rata – odnosno dok nisu došle trupe UN. Pridavanje političkog značaja JNA za raspad Jugoslavije I za sve što se desilo u tom periodu je prenaglašeno u odnosu na odgovornost onih koji su rat izazvali. Koji su doneli odluku da se izdvoje iz Jugoslavije bez procedure koja je predlagana od strane predsedništva", kazao je.

Upravo ta politička zavisnost bila je pretpostavljena osnovnom cilju tadašnje vojske, čija je svrha bila zaštita nekadašnje države. Ta vojna formacija bila je potpuno nespremna za sukobe koji su se spremali unutar zemlje To je i otvorilo prostor za formiranje nacionalnih armija koje su učestvovale u sukobima, smatra novinar Aleksandar Vasović.

"Budući da je ona slušala političko rukovodstvo, kako je političko rukovodstvo nestajalo – koga je ona imala na kraju da sluša? Ostalo je jedino rukovodstvo u Beogradu onakvo kakvo je bilo. Krnje, još krnjije I tako dalje te je JNA ostala sa vrlo ograničenim izvorom. Na kraju je to dovelo do transformacije JNA u ono što sad imamo. S druge strane to je dovelo do formiranja Vojske republike Srpske, Vojske republike Srpske Krajine, Vojske republike Hrvatske I nacionalnih armija", rekao je Vasović.

Distanca od 20 godina i epilog ratova na prostoru nekadašnje zajedničke države, pokazali su da je, uz navode o spašavanju Jugoslavije, JNA učinila potpuno suprotno. Učestvovala je u razaranju države i same sebe, zbog čega je i Savet bezbednosti UN, uz tadašnje srpsko rukovodstvo proglasio za glavnog krivca zbog rata u Bosni i Hercegovini.

​​To su i razlozi zbog kojih je nekadašnji vojni sudija Đorđe Dozet protiv Borisava Jovića i nekadašnjeg načelnika Generalštaba Veljka Kadijevića svojevremeno podneo krivičnu prijavu za rasturanje Jugoslavije. Iako o tome nikada nije doneta nikakva odluka, Dozet je u tom procesu Kadijevića saslušao kao svedoka i pročitao delove njegovog iskaza koji su, kako kaže, direktni demanti svega što je Jović to veče rekao u CZKD

"Prvo je potrebno osloboditi sve srpske krajeve iz tadašnje Republike Hrvatske, a zatim izvući jedinice JNA na granice jedne buduće jugoslovenske države. Kao protivnike JNA u tom vremenu imenovao je hrvatsku ustašku vojsku i većinu indoktriniranog hrvatskog naroda, međunarodnu zajednicu. Treći najopasniji i najjači protivnik bila je vrlo organizovana i sinhronizovana aktivnost na onemogućavanju mobilizacije te podsticanje na dezerterstvo od strane raznih organizacija, majki I žena. Takođe je rekao da je za ostvarenje zadataka JNA bilo potrebno još 15 do 18 brigada da bi se operacija konačno završila za 10 do 15 dana. Te brigade nisu uspeli da dobiju jer je mobilizacija propala".

U svom svedočenju Kadijević je govorio kako im, između ostalog, planovi nisu uspeli i zbog veoma razvijene antiratne inicijative koja je svoje uporište imala u Beogradu prvih godina rata. Jedna od organizatorki bila je Vesna Pešić, predstavnica građanske opcije i jedna od liderki protesta protiv Miloševića. Njoj nije bilo jasno zašto se, uprkos zvaničnim tvrdnjama tadašnjih vlasti da Srbija ne ratuje, sa ovog podneblja regrutuju vojnici.

​​"Ako je reč o Vukovaru gde je bilo rušenje tog grada, a tenkovi su kretali u istočnu Slavoniju direktno iz Beograda I bacano je cveće na te tenkove – zašto se ide prema Vukovaru. Odmah na kraju te iste godine, '91. je napadnut Dubrovnik. Ajde mi objasnite, koja je to bila odbrana Srba? Znači da su se stavili između nekakvih ljudi, a najmanje je toga bilo kada je reč o Dubrovniku", podsetila je Pešićeva.

Jedna od možda najvećih grešaka koje su se dogodile u tom preiodu su tvrdnje državnog vrha da je jedinstvo JNA uslov za opstanak Jugoslavije, čime je sudbina jedne vojne formacije poistovećena sa sudbinom jedne države. Odatle je proizašla i ideja tadašnjeg državnog vrha da vojska može da nadživi sopstvenu državu. Međutim, kako objašnjava nekadašnji oficir JNA Ljubodrag Stojadinović, građanski rat koi je usledio ubrzo je demantovao takve utopističke ideje.

"Oružje, kadrovi, oficiri, generali, svi u građanskom ratu su potekli iz Jugoslovenske narodne armije I svi su postali ratni protivnici. Ljudi koji su, kako se to kaže, otišli kod svog naroda. I nisu samo otišli nego su tamo I ratovali Tako da je JNA bila generator tog rata I u tom trenutku njena se uloga završava i u tom trenutku se o njoj više ne može govoriti", smatra Stojadinović.

Okrugli sto u okviru projekta "Nazvati TO ratom" moderirao je Miroslav Hadžić, a među učesnicima su bili i bivši načelnik generalštaba JNA Stevan Mirković, antiratni aktivisiti Pavluško Imširović i Lazar Stojanović, advokat Srđa Popović, novinar Miloš Vasić, Drago Kovačević i drugi.

Bez obzira na formalni ustavni položaj JNA je bila jedan od značajnih činilaca krize i rata, koji je na njegovom početku imao najrazorniju moć. Iako je verovatno mogla da utiče na drugačije razrešenje krize, definitivno je podstakla raspirivanje sukoba i tragediju u kojoj je stradala bivša Jugoslavija.